O životu svetog Simeona Mirotočivog svedoče verodostojni zapisi iz pera njegovih sinova Stefana i Save, zatim Domentijana i mnogih drugih. Ostale su zabeležene reči svetog Simeona povodom zamonašenja. Navodimo ovde dva kratka citata iz njegovih beseda, zadivljujuće univerzalnosti, da nas podsete na ono što često zaboravljamo, a što je i u novom milenijumu isto kao u vreme svetog Simeona, bilo je isto i u vekovima pre njega, a skoro je sasvim izvesno da će tako biti i u budućnosti.

Stefan Nemanja, tvorac srpske države i rodonačelnik srpske dinastije Nemanjića, rođen je 1113. godine u Ribnici kod Podgorice. Bio je veliki vladar i vojskovođa, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države i utemeljivač pravoslavne vere u Srbiji. Posle 37 godina vladavine, Stefan Nemanja se na državnom saboru u Rasu, 25. marta 1196.godine, odrekao prestola, primio monaški postrig i dobio pravoslavno ime: Simeon. Monah Simeon se povukao u manastir Studenicu, a u jesen 1197. odlazi svom sinu Savi na Svetu Goru, u manastir Vatoped. I tu na Atosu, Svetoj Gori, monah Simeon ne miruje, nego sa svojim sinom Savom započinje pripreme za osnivanje srpskog manastira na Svetoj Gori, "za primanje ljudi od srpskog naroda koji se odaju monaškom životu". Sa sinom Savom uspeva od vizantijskog cara da dobije na poklon opusteli grčki manastir Hilandar, "da bude Srbima na poklon večni". Manastir Hilandar je obnovljen i u njemu je umro monah Simeon 13. februara 1199. godine. Bio je čovek velikih sposobnosti, mudrosti i vere.

..."Jer, vidim kako je sve ljudsko, što ne ostaje posle smrti, sujeta; ne ostaje bogatstvo, ne ostaje slava, jer kad smrt dođe, ona sve to uništi. Zbog toga se uzalud paštimo. Kratak je put kojim hodamo; život je naš dim, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, i brzo nestaje. Stoga je vaistinu sve taština. Ovaj život je senka i san, i nizašta se pašti svaki zemnorodni, kao što knjige rekoše: kada i sav svet stečemo, onda se u grob selimo, gde su zajedno carevi i ubogi..." – reči su Stefana Nemanje koje je uputio svojim najbližim kada je odlučio da se zamonaši"...

..."Blažen je čovek koji je našao premudrost, i onaj smrtni koji je video razum. Jer bolje je kupovati mudrost nego riznice zlata i srebra; ona je skuplja od kamenja; njoj se ne protivi ništa zlo, a slatka je svima koji joj se približuju; svaka druga dragocenost nedostojna je nje, jer dužina života i godine života su u desnici njenoj, a u levici njenoj je bogatstvo i slava. Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost nosi na jeziku. Putevi su njeni dobri, i sve staze njene u miru. Ona je drvo života svima koji se drže nje i oslanjaju na nju, kao na nerazrušivu stenu. A dajem vam ovu zapovest: ljubite jedan drugog, nemajući nikakve zlobe među sobom..." – reči Stefana Nemanje koje je uputio svojim sinovima Stefanu i Vukanu, prilikom silaska s prestola i njegove predaje sinu Stefanu II Prvovenčanom.